Кладушин Мујо и Костреш харамбаша (Фоча) 0001    Закукала кукавица сиња 0002    У Кунари на високој грани, 0003    Она кука, кад јој вакта нема, 0004    Усред зиме, кад јој није вр’јеме. 0005    А то није кукавица сиња, 0006    Веће мати Бојичић Алије. 0007    Довикује Бојичића сина 0008    На мезару, јер јој погинуо: 0009    »Јесу ли ти шимшир-техте тешке? 0010    Је л’ се земља у очи насула? 0011    Долазе л’ ти суруџије често, 0012    Суруџије па и сувалџије?« 0013    Из мезара нешто проговара: 0014    »Није мени црна земља тешка, 0015    Нит се, мати, у очи насула, 0016    Не долазе суруџје често, 0017    Суруџије, па ни сувалџије, 0018    Свијем сам им џевап учинио. 0019    Већ ми моја додијао мајко, 0020    Додијао Костреш харамбаша 0021    Од Приморја града бијелога, 0022    Долазећи сваке хефте дана; 0023    Пропни коња уз мезара мога, 0024    А копљетом гађа у мезара, 0025    Довикује мене погинута, 0026    »»Устан гори да се сијечемо!«« 0027    Мртве ноге ходити не могу, 0028    Мртва уста зборити не могу, 0029    Мртве руке не чине мејдана. 0030    Док ти бијах у Крајини, нено, 0031    Те у мене доста бје јарана 0032    По кафама и по мејханама; 0033    Сваки вели:« »Наш Алија побро, 0034    Да л’погинеш ја л’ допанеш рана, 0035    Сваки би те осветио побро.«« 0036    Кад погибох, мемадем дермана. 0037    Веће моја, родитељу, мајко, 0038    Пипни печу, оргни фереџу, 0039    Хајде мати у Кладушу Мују, 0040    Селам ћеш му мати од Алије, 0041    Неће л’ изит, те осветит мртва.« 0042    Отле јадна мајка путујући, 0043    Танкој кули на Бојково сиде, 0044    Мати ноћи, ал добро урани, 0045    Припе печу, огрне фереџу, 0046    А у руку бијелу тојагу. 0047    Стара Мују сиде у Кладушу, 0048    Опази је, па Халила виче: 0049    »Ето миле Алијине мајке, 0050    Хајде сине, извед’ је на кулу.« 0051    У млађега поговора нема, 0052    Скочи Халил те дочека мајку. 0053    Изведе је на бијелу кулу, 0054    Селам даде, прихватио Мујо. 0055    Попи кафу, одмори се мајка, 0056    Па Хрњица бесједио мајки: 0057    »Ој помајко, Алијина мајко, 0058    Шта је тебе мени дотјерало, 0059    Те си дошла јадна мила мајко, 0060    А тко ти је учинио криво?« – 0061    »није нико учинио криво. 0062    Алија ти селам опремио, 0063    Освећуј га, макар погинута!« 0064    Мујо онда зовну на Халила. 0065    »Хајде мога узјаши ђогина, 0066    Па га гони, сине, низ Удбину, 0067    А до куле Осман бајрактара.« 0068    Скочи момак на ноге од тала, 0069    А ето га на подрум ђогину. 0070    Па Мујова узјаха бјелана, 0071    Оде кули Осман бајрактара. 0072    Кад големо чудо опазио: 0073    Осман добра извео дорина, 0074    Те тимари коња на авлији. 0075    На Осману љетна ђеисија, 0076    Свилен јелек до свилан паса, 0077    А на глави фесић-меџидија, 0078    Испод феса перчин до појаса. 0079    Селам Халил бајрактару дава, 0080    Бајрактар му селам прихватио. 0081    »Селам ти је Мујо премио, 0082    Јаши коња, поведи ордију, 0083    Ваља вама ићи четовати.« 0084    Осман двије пушке испалио, 0085    Па он себе и дората спреми. 0086    Састаше се три’ест и три друга, 0087    А отале коње појахаше. 0088    Кад су кули Мустафиној били, 0089    Мујо хода, а ђогина вода. 0090    Хоће Халил, ал не да му Мујо, 0091    Мујо оде, Халил остануо, 0092    Сузе труни, а сестра га пита: 0093    »Је л’ ти жао, што не пође с Мујом?«-’ 0094    »Јест дјевојко, пребољет не могу.« – 0095    »Де Халиле, моје д’јете драго, 0096    Прти торбу, а струку претури, 0097    Узми пушку, хајде путујући, 0098    Па ћеш Ђули валовитој сићи, 0099    А до куле Ђулић бајрактара, 0100    А селам ћеш Ђулић бајрактару, 0101    Нека с тобом у планину пође. 0102    Кад будете у Кунари, сине, 0103    Туј ћеш воду у планини наћи, 0104    Један бунар, а седам чесама, 0105    А та вода никад није хали, 0106    Ја л’ без вука, ја ли без хајдука. 0107    Више воде нема од Приморја, 0108    Више воде од Кладуше нема, 0109    Више воде, до те воде, сине. 0110    Вас један се воде напојите, 0111    Они оном караулу чувај, 0112    Па се други воде напојите, 0113    Они оном караулу чувај.« 0114    А кад момак зачу лакрдију, 0115    И он оде отле путујући, 0116    Пјеше Халил оде на ногама. 0117    Куд год иде Ђули силазио, 0118    Танкој кули Ђулић бајратара. 0119    Кад му кули и авлији сиђе, 0120    Кад авлији отворена врата. 0121    На камену Ђулић бајрактаре, 0122    Турски сио, ноге пекрстио, 0123    А Халил му турски селам дава, 0124    Селам њему Ћулић прихватио: 0125    »О Халиле, Мујово дијете, 0126    Докле си се тако потежио?« – 0127    »Сестра ти је селам спремила, 0128    да Ђулићу у планину пођеш.« 0129    »Сабур, халко, док силах напремим.« 0130    Отале се дјеца подигнула. 0131    Куд год ишли, бистрој води сишли, 0132    Ту се оба воде напојили, 0133    Па отален гором путујући 0134    Рече Ђулић Мујову Халилу: 0135    »Да на равни ватру наложимо, 0136    Видјет ће нас вуци, ја хајдуци, 0137    Ама ћемо брте у пећину. 0138    Ак’ добије Мујо харамбашу, 0139    Овуд ће г навести, Халиле, 0140    Ак’ добије Костреш буљук-башу, 0141    Овуд ће га навести, Халиле.« 0142    У пећини ноћцу заночише, 0143    А у јутро добро уранише. 0144    Стаде горе јека у планини, 0145    Док ево ти Костреш харамбаше, 0146    А пред њиме савезана Муја, 0147    А за њиме Осман бајрактара, 0148    А за њиме Комлен бајрактара 0149    На дорату Танковић Османа, 0150    А за њиме тридес’т Крајишника, 0151    А гони их тридесет хајдука. 0152    Халил пушу до рамена махну, 0153    Да убије Костреш харамбашу. 0154    Не даде му Ђулић бајрактаре: 0155    »Не ћеш убит Костреш харамбашу, 0156    Па пред собом посјећи ће Муја, 0157    А за собом Осман бајрактара.« 0158    Па уграби пуку од Халила, 0159    Танкој пушци огањ наложио, 0160    Лоше гађа, боље погодио, 0161    Он погоди Костреш харамбашу. 0162    Костреш паде, ђогат испануо, 0163    Халил гађа Комлен бајрактара, 0164    Не погоди Комлен бајрактара, 0165    Већ побјеже на коњу дорину. 0166    Ђулић фишек у пушку турио, 0167    Па он клече на десно кољено, 0168    По лијево танку пушку махну, 0169    Он погоди Комлен бајрактара. 0170    Па срмали кидоше ханџаре, 0171    Растрјераше тридесет хајдука, 0172    Заставише Муја и Османа. 0173    Све пушташе тридес’т Крајишника, 0174    Не ће Муја пуштати Халиле: 0175    »Повешћу га савезана, жива, 0176    Нек га гледа сва Крајина листом, 0177    Гдје сам јунак боји од Мустафе.« 0178    Молио се Осман бајрактаре, 0179    Срамота је повести га жива! 0180    Молише се, док се умолише, 0181    Брату своме отпустио руке. 0182    Осветише Бојичића мртва, 0183    А отале они путујући, 0184    Док су били, баш су добро били, 0185    И сиђоше у Ески Кладушу, 0186    Доведоше триде’ст соколова, 0187    Ђулић оде Ђули валовитој.